Pometnja na terenu. Nema vođa. Obmanuli javnost, i … politika u kolapsu. Nije da nema izvrsnih političara, ima ih. Problem je u tome što su se oni sakrili iza: dječje literature, dječjih filmova, dječjih igrica, dječjih nada … i od pogleda odraslih, jer su se u odrasle razočarali. Ne žele više ni s kim, osim s djecom da se druže, jer … djeca su LJUDI. ONI znaju da im treba ljubav. Odrasli su ljubav prodali za interes.
Rat između duhova odavno traje, ali njegov početak je istorija zapisala perom umočenim u gusto mastilo: GODINA 1990-a. To se nekako poklopilo baš sa godinom zaživljavanja demokratije i uvođenja demokratije kao modela upravljanja državom – u većini država. Da je slučajno, nije. Razloga za rat duhova je bilo i ranije, ali ova demokratija, Bože sačuvaj, je baš dolila ulja na vatru. Zašto?! Zato što je proces materijalizacije čovjeka tada bio završen. Materijalna strana insana nadvladala. Doduše rat je dobijen predajom ili iz neznanja. Isto mu ga dođe. Desilo se to, kao što je logično naslutiti, upravo onda kad se duhovnost uspavala. Pa spavala … i spavala. I mrsko joj bilo da se probudi, nekakva je lijenost obuzela. Sve bi, možda, tako kako ide išlo i dalje (zaobilazim istinu, jer sve baš ide onako kako mora ići), da se duh nije probudio. Puno je duhova spavalo. I puno ih se iznenada probudilo, i pobunilo, i skočilo, i uskomešalo se u silnoj gužvi. Pokrenuše se čete, pukovi, divizije, vodovi. Ratuje: olovka protiv kompjutera, radio-mangala protiv radio-talasa, ideologija protiv ideologije, nacionalizam protiv vjere. Tutnji na sve strane. Svo “Trišće” svjetsko za potpale vatre čuvano, odjednom bi potrošeno. Što od silne vrućine, što od naboja “svakojačega” podgoriše šerpe, popucaše flaše, ili čepovi poiskakaše sami od sebe, ekspreslonci eksplodiraše.
Čudna jada
od ljudskosti pada.
Sad duhovi vrište pjesmu nade,
da se spasi što se spasti dade;
vanzemaljci u pohode kreću
da duhove u borbi presreću;
da im šapnu jednu javnu tajnu,
javnu tajnu- tajnu zavičajnu.
Pitali se duhovi iz čete
dal’ to njima vanzemaljci prijete.
Odgovor im pristiže iz puka:
“Vanzemaljska nama je poruka”.
Nesta “trišća”;
za potpale mnogo ima lišća,
svaki listak jedna ljudska glava,
divizije nas duhova slava.
Divizija na to proglas šalje
da se hrabro ide naprijed dalje.
Tad se javi divizija nova
da izvadi narod iz okova
interesa što bez smisla jede
ideale koji nešto vrijede.
Progovara divizija nova:
“Poruka nam evo stigla ova”:
“Udružite kompjuter i pero,
sva zračenja i mangala-prelo.
Priču s pričom udružite,
bez okova produžite,
ud'jelite od nacije vjeri,
pa živite posvećeni mjeri
za insana određenoj, eto.
Ne gazite ono što je sveto!”
Ajša piše 